Лънги
Лънги Μικρολίμνη | |
---|---|
— село — | |
Църквата „Свети Атанасий“ от 1908 г.[1] | |
Страна | ![]() |
Област | Западна Македония |
Дем | Преспа |
Географска област | Голема Преспа |
Надм. височина | 947 m |
Население | 46 души (2011 г.) |
Лънги в Общомедия |
Лъ̀нги или Лънг (изписване до 1945 година: Лѫнги, Лѫнгъ, срещат се и форми без назализъм - Лъ̀ги и Лъг, на гръцки: Μικρολίμνη, Микролимни, до 1928 година Λάγκα[2]) е село в Република Гърция, в дем Преспа, област Западна Македония.
География[редактиране | редактиране на кода]
Селото е разположено на 35 километра югозападно от град Лерин (Флорина) в подножието на планината Корбец (Трикларио), близо до източния бряг на Малкото Преспанско езеро.
История[редактиране | редактиране на кода]
В Османската империя[редактиране | редактиране на кода]
В XV век в Лънка са отбелязани поименно 68 глави на домакинства.[3]
Църквата в селото „Света Параскева“ е построена в XVIII век.[4]
В XIX век Лънги е чисто българско село в Битолска каза. В „Етнография на вилаетите Адрианопол, Монастир и Салоника“, издадена в Константинопол в 1878 година и отразяваща статистиката на мъжкото население от 1873, Лаш (Lach) е посочено като село в каза Ресен с 15 домакинства и 42 жители българи.[5] Според статистиката на Васил Кънчов („Македония. Етнография и статистика“) в 1900 година в селото живеят 150 българи християни.[6]
След Илинденското въстание през 1904 година цялото село минава под върховенството на Българската екзархия.[7] По данни на секретаря на екзархията Димитър Мишев („La Macédoine et sa Population Chrétienne“) в 1905 година в Лък (Lak) има 120 българи екзархисти.[8]
В Гърция[редактиране | редактиране на кода]
През Балканската война в селото влизат гръцки части, а след Междусъюзническата война Лънги попада в Гърция. Боривое Милоевич пише в 1921 година („Южна Македония“), че Лък (Льк) има 25 къщи славяни християни.[9] В 1928 година селото е прекръстено на Микролимни.[10] В междувоенния период 29 души се изселват отвъд океана. В Гражданската война в Гърция селото пострадва силно и 70 семейства се изселват в социалистическите страни.[11]
Според изследване от 1993 година селото е чисто „славофонско“.[12]
Име | Име | Ново име | Ново име | Описание |
---|---|---|---|---|
Леската[13][14] | Λάσκατα | Лептокариес | Λεπτοκαρυές[15] | местност в Корбец на Ю от Лънги[13] |
Голини[13] или Голина[16] | Γκόλινι | Фалакра | Φαλακρά[15] | връх в Корбец на Ю от Лънги (1741 m) |
Бунарите[13] | Μπουνάρτες | Пигадия | Πηγάδια[15] | връх в Корбец на Ю от Лънги (1390 m)[13] |
Черешата[13] | Τσερέσιστα | Керасиес | Κερασιές[15] | река в Корбец на Ю от Лънги[13] |
Присой[13] или Присо[17] | Πρίσοϊ | Просилион | Προσήλιον[15] | връх в Корбец на Ю от Лънги (1290,7 m)[13] |
Кошарища[18] или Косерица[13] | Κοσέριστο | Сталос | Στάλος[15] | връх в Корбец на ЮЗ над Лънги (1050 m)[13] |
Преброявания[редактиране | редактиране на кода]
- 1913 – 203 души
- 1920 – 202 души
- 1928 – 360 души плюс жителите на село Дреново
- 1940 – 316 души
- 1951 – 96 души
- 1961 – 149 души
- 1971 – 114 души плюс жителите на село Дробитища
- 1981 – 71 души
- 2001 – 71 души
- 2011 – 46 души
Личности[редактиране | редактиране на кода]
- Починали в Лънги
Вангел Будина (1870 – 1908), войвода на ВМОРО
Зисо Янов (Ζήσης Γιαννούλης), гръцки андартски деец от трети клас[19]
Цвятко Панов (? – 1904), деец на ВМОРО
Яни Сайовски (? – 1948), гръцки комунист[20]
Бележки[редактиране | редактиране на кода]
- ↑ Evyenidou, Despina. Ioannis Kanonidis, Thanasis Papazotos. The Monuments of Prespa, Archaeological Receipts Fund, 1991, стр.87
- ↑ Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. // Πανδέκτης: Name Changes of Settlements in Greece. Посетен на 12 април 2021 г.
- ↑ Гандев, Христо. „Българската народност през XV век. Демографско и етнографско изследване“, Наука и Изкуство, II изд., София, 1989.
- ↑ ΥΑ ΥΠΠΟ/ΑΡΧ/Β1/Φ36/26378/758/12-7-1996 - ΦΕΚ 756/Β/27-8-1996. // Διαρκής κατάλογος κηρυγμένων αρχαιολογικών τόπων και μνημείων. Посетен на 27 декември 2014.
- ↑ Македония и Одринско : Статистика на населението от 1873 г. София, Македонски научен институт – София, Македонска библиотека № 33, 1995. ISBN 954-8187-21-3. с. 88-89.
- ↑ Кѫнчовъ, Василъ. Македония. Етнография и статистика. София, Българското книжовно дружество, 1900. ISBN 954430424X. с. 242.
- ↑ Силяновъ, Христо. Освободителнитѣ борби на Македония. Т. II. Следъ Илинденското възстание. София, Издание на Илинденската организация, 1943. с. 125.
- ↑ Brancoff, D. M. La Macédoine et sa Population Chrétienne : Avec deux cartes etnographiques. Paris, Librarie Plon, Plon-Nourrit et Cie, Imprimeurs-Éditeurs, 1905. p. 170-171. (на френски)
- ↑ Милојевић, Боривоје Ж. Јужна Македонија. // Насеља српских земаља X. 1921. с. 16. (на сръбски)
- ↑ Δημήτρης Λιθοξόου. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971, архив на оригинала от 30 юни 2012, https://archive.is/20120630054156/www.freewebs.com/onoma/met.htm, посетен на 2012-06-30
- ↑ Симовски, Тодор. Населените места во Егејска Македонија, Скопје, 1998.
- ↑ Riki Van Boeschoten. "Usage des langues minoritaires dans les départements de Florina et d’Aridea (Macédoine)"
- ↑ а б в г д е ж з и к л По топографска карта М1:50 000, издание 1980-1985 „Генеральный штаб“.
- ↑ Јовановски, Владо. Населбите во Преспа : местоположба, историски развој и минато. Скопје, Ѓурѓа, 2005. ISBN 9789989920554. с. 343.
- ↑ а б в г д е Β. Διάταγμα ΥΠ' Αριθ. 496. Περὶ μετονομασίας συνοικισμὤν, κοινοτήτων καὶ θέσεων. // Εφημερίς της Κυβερνήσεως του Βασιλείου της Ελλάδος Τεύχος Πρώτον (Αριθμός Φύλλου 150). Εν Αθήναις, Ἐκ τοῦ Εθνικού Τυπογραφείου, 6 Αυγούστου 1969. σ. 1080. (на гръцки)
- ↑ Јовановски, Владо. Населбите во Преспа : местоположба, историски развој и минато. Скопје, Ѓурѓа, 2005. ISBN 9789989920554. с. 379.
- ↑ Јовановски, Владо. Населбите во Преспа : местоположба, историски развој и минато. Скопје, Ѓурѓа, 2005. ISBN 9789989920554. с. 391.
- ↑ Topografska Karta JNA 1:100.000.
- ↑ Μιχαηλίδης, Ιάκωβος Δ., Κωνσταντίνος Σ. Παπανικολάου. Αφανείς γηγενείς μακεδονομάχοι (1903 – 1913). Θεσσαλονίκη, University Studio Press, 2008. ISBN 978-960-12-1724-6. σ. 171. (на гръцки)
- ↑ Elizabeth Kolupacev Stewart, For Sacred National Freedom: Portraits Of Fallen Freedom Fighters, Politecon Publications, 2009
|