Деян Айдачич

от Уикипедия, свободната енциклопедия
Деян Айдачич
Дејан Ајдачић
сръбски филолог

Роден
22 януари 1959 г. (65 г.)
Научна дейност
Областфилология, фолклористика, лингвистика
Работил вКиевски национален университет „Тарас Шевченко“
Деян Айдачич в Общомедия

Деян Айдачич (на сръбски: Дејан Ајдачић или Dejan Ajdačić) е сръбски филолог, фолклорист, етнолингвист, литературен критик, доктор по филология.

Биография[редактиране | редактиране на кода]

През 2000 година защитава докторска дисертация на тема „В света на демоните в литература на сръбския романтизъм“. Работи в Университетската библиотека в Белград (1988 – 2003) и преподава в Славянския университет в Киев (2001 – 2007). От 2003 година работи като преподавател по сръбска литература и език в Института по филология на Киевския национален университет „Тарас Шевченко“. Лекции по фолклор и литературна история на южните славяни е чел във Велико Търново (България), Варшава, Лодз, Гданск, Люблин (Полша), Пескара (Италия).

Научните му интереси са в областите фолклор на южните славяни, сръбска литература, сравнително изучаване на славянските литератури, етнолингвистика. Текстовете му са публикувани на сръбски, английски, български, италиански, полски, украински и руски език.

Основател и главен редактор на фолклористично и етнолингвистично списание Кодови словенских култура (т. 1 – 10, 1996 – 2008), основател и главен редактор на украинско-сръбския сборник Украс (т. 1 – 7, 2006 – 2012). Ръководител на Проект Растко (електронна библиотека на сръбската култура и онлайн мрежа от културни проекти) и електронни библиотеки Проект Растко Украйна, Проект Растко България, Славянска етнолингвистика.

Член на Комисията по етнолингвистика и Комисията по фолкористика към Международния славистичен комитет. Участник в международни конгреси на славистите в Братислава (1993), Краков (1998), Любляна (2003), Охрид (2008). Участие в научни проекти – „Упоредна истраживања српске књижевности: у европском контексту“ (2006 – 2010, № 148018), Народна култура Срба између Истока и Запада (2011 – 2014, № 177022).

Библиография[редактиране | редактиране на кода]

Автор на книгите[редактиране | редактиране на кода]

  • Изабрана дела, Београд, 1988. (съавтор Иван Срдановић)
  • Новак Килибарда – научник, књижевник, Бар, 2000, 437 с.
  • Прилози проучавању фолклора балканских Словена, Београд, 2004, 311 с.
  • Короткий українсько-сербський словник сполучуваності слів. Навчальний словник, Київ, 2005, 126 с. (співавтор Юлія Білоног)
  • Славистичка истраживања, Београд, 2007, 298 с.
  • Футурославија. Студије о словенској научној фантастици, Београд, Емитор № 463, 2008, 102 с. (редактор: Зоран Стефанович)
  • Футурославија. Студије о словенској научној фантастици, Београд, „ТИА Јанус“, 2009, 200 с. (редактор: Зоран Стефанович)
  • Футурославія. Літературознавчі огляди про футурофантастику, Київ, 2010, 172 с.
  • Славістичні дослідження: фольклористичні, літературознавчі, мовознавчі, Київ, 2010, 307 с.
  • Демони і боги у слов'янських літературах, Київ, 2011, 184 с.
  • Еротославија. Преображења Ероса у словенским књижевностима, Београд, 2013, 415 с.

Редактор на сборниците[редактиране | редактиране на кода]

  • The Magical and Aesthetic in the Folklore of Balkan Slavs, Belgrade, 1994.
  • Фотографије Војислава М. Јовановића, Београд, 1997. (съавтор Миланка Тодић)
  • Килибарда, Новак. Епска мјера историје, Подгорица, 1998.
  • Килибарда, Новак. Усмена књижевност пред читаоцем, Подгорица, 1998.
  • Килибарда, Новак. Усмена књижевност у служби писане, Ријека Црнојевића, 1998.
  • Антиутопије у словенским књижевностима, Београд, 1999.
  • Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000.
  • Чудо у словенским културама, Београд, 2000.
  • Јовановић, Војислав М. Зборник радова о народној књижевности, Београд, 2001. (съавтор Илија Николић)
  • Рјабчук, Микола. Од Малорусије до Украјине, Београд, 2003.
  • Новітня сербська драматургія, Київ, 2006.
  • Apokryfy i legendy starotestamentowe Słowian południowych, Kraków, 2006. (съавтори Georgi Minczew, Małgorzata Skowronek)
  • Словенска научна фантастика, Београд, 2007. (съавтор Бојан Јовић)
  • Suvin, Darko. Naučna fantastika, spoznaja, sloboda, Beograd, 2009.
  • О делу Драгослава Михаиловића, Врање, 2009. (коавтор Зоран Момчиловић)
  • Jakobsen, Per. Južnoslovenske teme, Beograd, 2010. (коавтор Persida Lazarević Di Đakomo)
  • U čast Pera Jakobsena: Zbornik radova, Beograd, 2010. (коавтор Persida Lazarević Di Đakomo)
  • Venecija i slovenske književnosti: zbornik radova, Beograd, 2011. (коавтор Persida Lazarević Di Đakomo)
  • Бартмињски, Јежи. Језик, слика, свет: етнолингвистичке студије, Београд, 2011.
  • Тело у словенској футурофантастици, Београд, 2011.
  • Слов’янська фантастика. Збірник наукових праць, Київ, 2012.
  • Київ і слов'янські літератури, Київ, 2013, (в печат).

Статии с българска проблематика[редактиране | редактиране на кода]

  • Кратак преглед фолклорних демона у бугарској књижевности // Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 46 – 47, 1994. – с. 197 – 205.; Славистичка истраживања / Дејан Ајдачић, Београд, 2007. – с. 146 – 151.
  • Свадба у српској и бугарској прози // Жизненият цикъл. Доклади от българо-сръбска научна конференция, София, 2000. – с. 183 – 193.; Прилози проучавању фолклора балканских Словена / Дејан Ајдачић, 2004. – с.75 – 86.
  • Књижевно обликовање представа о противнику у бугарско српским ратовима // Славистика, Београд, 7, 2003. – с. 373 – 377.; Славистичка истраживања / Дејан Ајдачић, Београд, 2007. – с. 152 – 156.
  • Parodija u političkom folkloru devedesetih godina // Godišnjak za društvenu istoriju, 9, sv. 1/3, 2002 [štamp. 2004]. – s. 197 – 208.; Пародија у политичком фолклору 1990-их // Прилози проучавању фолклора балканских Словена / Дејан Ајдачић, 2004. – с.277 – 286.
  • Bugarski kontrapunkt [pogovor], u: Boris Hristov: Krtica. Dolina cipela, Beograd, Clio, 2002. – s. 119 – 122.; Славистичка истраживања / Дејан Ајдачић, Београд, 2007. – с.157 – 159.

Статии на български език[редактиране | редактиране на кода]

  • Клетвата като елемент в структурата на различни жанрове народно творчество // Български фолклор, София, 1994, 3. – с. 49 – 55.
  • Социалистическата прослава на труда // Социализмът – Реалност и илюзии. Етнологични аспекти на всекидневната култура, София, 2003. – с. 249 – 256.
  • Едно ново списание тръгна по своя път (Кодови словенских култура) // Български фолклор, София, 1998, 1 – 2. – с. 184.

Преводи на сръбски език[редактиране | редактиране на кода]

  • Вихра Баева: Чудо као лични мит // Чудо у словенским културама, Београд, 2000. – с. 76 – 82
  • Милена Беновска-Сбкова: Појава екстрасенса са становишта фолклористике Архив на оригинала от 2013-04-20 в Wayback Machine.
  • Валентина Васева: Рађање деце у космо-биолошком ритму рађања живота // Кодови словенских култура, Београд, 7, 2002. – с. 27 – 54.
  • Plamen Bočkov: Najda ili folklorna scientia sexualis // Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 436 – 442.
  • Десислава Влчева: Птице у бугарским народним представама и веровањима о свету и човеку // Кодови словенских култура, Београд, 8, 2003. – с.17 – 32.
  • Албена Георгиева: Чудесно као обележје жанра у прози // Чудо у словенским културама, Београд, 2000. – с. 89 – 97.
  • Radost Ivanova: Zbogom dinosauri, dobrodošli krokodili!, Beograd, 2000. – 181. s.
  • Радост Иванова: Свадба као систем знакова // Кодови словенских култура, Београд, 3, 1998. – с. 7 – 13.
  • Ančo Kalojanov: Semantika erotske scene iz Preslava u kontekstu folklornih izvora i bugarskog šamanstva // Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 127 – 139.
  • Rosen Malčev: Naučni projekat Etnokulturni parametri bugarske Vita sexualis u kontekstu bugarske, balkanske i slovenske folklorne tradicije // Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 528 – 532.
  • Evgenija Miceva: Erotski folklor i njegovi nosioci // Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 464 – 473.
  • Георги Минчев: Жанровске особености псеудо-канонске „Повести о крсном дрвету“ попа Јеремије // Научни састанак слависта у Вукове дане, т. 33, 2004, књ. 2. – с. 13 – 18.
  • Вања Николова: Земљораднички код у свадби као мит // Кодови словенских култура, Београд, 5, 2000. – с. 71 – 85.
  • Рачко Попов: О једној варијанти карневалске свадбе код Бугара // Кодови словенских култура, Београд, 3, 1998. – с. 61 – 68.
  • Рачко Попов: Природа чуда у народним веровањима Бугара // Чудо у словенским културама, Београд, 2000. – с. 61 – 68.
  • Људмила Стојанова: Фолклорни фантазми у бугарској књижевности // Чудо у словенским културама, Београд, 2000. – с. 297 – 308.
  • Stanoj Stanoev: Seksualni vic, po materijalima iz bugarskog folklora // Erotsko u folkloru Slovena, Beograd, 2000. – s. 507 – 527
  • Ана Стојкова: Чудо Светог Георгија са змајем у Томанском апокрифном зборнику // Чудо у словенским културама, Београд, 2000. – с. 109 – 125
  • Ивета Тодорова-Пиргова: Магија и ритуал – „једномесечићи“ и „енергетски двојник“ Архив на оригинала от 2013-04-20 в Wayback Machine..
  • Александар Наумов: Старо и ново: студије о књижевности православних Словена, Ниш, 2009. (5 текстове)

Външни препратки[редактиране | редактиране на кода]